Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) – recenzija i analiza filma

Pred vama je Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) – recenzija, odgledah film prvog dana prikazivanja u Francuskoj u 4DX formatu.

Kao veliki fan prvog filma i cele trilogije imao sam velika očekivanja. Na kraju filma sam imao onaj WTF osećaj koji je oscilirao između “ovo je genijalno!” i “ne znam šta da mislim…”.

Odgledao sam ga još jednom pa evo moje male recenzije bez spojlera i skromnog mišljenja o filmu.

ČITAJ NAS ČEŠĆE NA GOOGLE-U Dodaj MEGA BLOG među svoje preferirane izvore.

DODAJ IZVOR

Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) – recenzija, ovo niste očekivali…

Pustite muziku, i krenite sa čitanjem članka…

Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Ressurections) je sasvim neočekivani manifest kojim Lana Wachowski pokazuje srednji prst čitavoj filmskoj industriji, u eri ispraznih reboot filmova koji su postali prava krava muzara filmskih studija.

Svi ste već to odavno primetili u kom se smeru kreće filmska industrija, vaskrsavaju stare filmske franšize, prave se rimejkovi, pokreću se od nule ponovo franšize, vrše se readaptacije… Matrix se tokom svih ovih godina provukao, što je gotovo ravno čudu, gotovo poput industrijske anomalije.

Bilo je samo pitanje vremena kada će Warner kliknuti na prekidač, navodeći da ima projekat filma Young Morpheus da bi zagolicao maštu fanova ili naterao kreator(k)e franšize Matrix, Lanu i Lilly Wachowski da se smiluju da ponovo ožive svoj magnum opus.

Lilly je odlučila da ostane po strani, ostavljajući Lani – i njenoj ekipi scenarista, muzičara i tehničara koji su radili na Sense8 i Cloud Atlas – da obavi Uskrnuće. I Bum! Kao što su urlali Rage Against the Machine na završnoj špici Matrixa iz ‘99: And then came the shot. Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) je upravo to, izuzetan one shot… koji je prilično iznenađujući, moram to priznati.

Čitao sam brojne kritike i mišljenja o ovom filmu kojim su lepljeni epiteti , “đubre”, “dno”, “smeće” i slično. Jer su svi očekivali uzbudljivu sintezu naučne fantastike i akcije (u onom revolucionarnom smislu kao ‘99), njegov cyberpunk univerzum i “gun-fu”. I, toga nema. S toga je mnogo razočaranih gledalaca. I to je namerno urađeno.[irp]

Ali sa druge strane ovaj Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) predstavlja veličanstven i neočekivan  srednji prst pokazan filmskoj blokbaster industriji.

Ne, Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) nije ono što je Fury Road za franšizu Mad Max (uskrsnuće franšize koja je ujedno i ludi reset) već lekcija data, u svom stilu, publici.

Svi smo očekivali bulett time, kung-fu, usporene snimke, mnooogo oružja, otkačene SF ideje, citate Lewisa Carolla, ogledala, Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Resurrection) vam nudi sve to…ali na potpuno drugačiji način pokazujući kako izgleda reboot Matrixa i kakav je zapravo.

Kao uzbudljivu ideju, ali potpuno oportunističku i u cilju ostvarivanja profita, jer su visokobudžetni holivudski filmovi spali na lenji paradoks svoje intelektualne svojine, gde koriste isključivo već postojeće likove i univerzume da ne bi rizikovali.[irp]

“Uskrsnuća će delovati poput skeptične introspekcije prirode naše realnosti” obećavala je Lana Wachowski pre izlaska filma. Održala je obećanje, jer je Matrix 4 upravo to, ali kada je pominjala “realnost” bila je u pitanju trenutno stanje industrijskih kinematografskih franšiza.

Ukratko, Matrix univerzum ima tu slobodu u sebi da ima vertikalnu autorsku viziju, poput Animatrix-a, u kome je svaki mini film zasebno autorsko delo sa zasebnom estetikom, a ne horizontalnu kao kod većine franšiza.

Recimo, Marvel se u poslednje vreme stalno igra sa reakcijama publike pojavljivanjem nekog novog važnog lika u MCU. Takav je slučaj i sa filmom Spajdermen: Put bez povratka (Spiderman: No Way Home): pomenuti lik se pojavljuje u drugom planu, sa laganim pomeranjem kamere ka njemu da bi se tu uklopili aplauzi i krici publike.

Toga nema u filmu Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Ressurections) i on se može smatrati anti-MCU u industrijskom (mogu samo zamisliti reakciju uprave Warner Brosa kada mu je predstavljen film koji im kaže otvoreno Fuck you!), tehničkom i narativnom smislu.[irp]

Nema neočekivanih “cameo” ili “come-back” likova koji bi bili omaž franšizi. Čak postoji, po prvi put u franšizi, post credit scena kojom se ruga ta opsesija filmskih studija za takvom praksom pretvaranja tih scena u čist marketing.

Čak i prolog filma je čista reprodukcija početnih scena prvog filma, ali u poput jeftine, piratske verzije iste. Lana Wachowski svesna prilike oportunistički hakuje Matrix i pretvara ga u anti-fan servis.

Lik Morpheusa tumači drugi glumac (Yahya Abdul-Mateen II) koji ga tokom filma bukvalno imitira, navlačeći njegove kostime i pompezne replike. Takođe se tokom filma stalno ponavljaju kadrovi prvog filma koji deluju poput flešbekova iz nekog paralelnog sveta – drugog Matrixa, starijeg ali savršeno kompatibilnog.[irp]

Dakle novi Matrix nije obrisao prethodni i stvorio potpuno novi, već je dopisao nove linije koda i pretvorila ovaj film u ljubavnu priču između Nea i Trinity, bez bullet time ni kung-fua, negde između tla i neba, nežno, gotovo intimno.

U tome nema nimalo slučajnosti jer Lana Wachowski dobila tu ideju kada je ostala bez svojih roditelja, ideju da vaskrsnu dva najvažnije lika u njenoj karijeri je svojevrsna uteha, način da se slave život i ljubav na onaj način na koji samo to filmska umetnost može.

Film svojim likovima, situacijama ili replikama i dalje prikazuju snažnu poruku kao i u prvom filmu. Ljudi imaju iluziju da konforno mogu slobodno odlučivati i rezonovati, “gutajući” redovno plave pilule u vidu nebrojenih ekrana i neograničenom konekcijom koja ih ustvari sve više izoluje, trpajući ih svoj ugao gde čak i prestaju da razmišljaju.

Tu je i prikazano logikom, nema više rata sa mašinama, ljudski rod čami u svom uglu i gaji jagode umesto da se pobuni nad svojom situacijom (“Ćuti, može uvek biti gore od ovoga.”), zvuči poznato, zar ne?

A pojava horde botova me je oduševila, genijalna aluzija na naše aktuelne botove sa interneta, shvatićete kada pogledate film.[irp]

Razlika u odnosu na pre 20 godina je ta da postoji transparentnost mehanizma kojoj se populacija sama prepušta koristeći mobilne telefone, aplikacije i društvene mreže.

Tako da se realnost asimilira u te digitalne simulacije kojom upravljaju velike korporacije, i to se vidi u planovima Analiste u filmu koji rizikuje da zabaguje gledaoce kao Arhitekta sa svojom scenom u filmu Matrix: Reloaded.

Matriks: Uskrsnuća (The Matrix: Ressurections) treba prihvatiti ne kao direktni nastavak trilogije već kao poseban film koji predstavlja kritiku filmske industrije, a možda čak i društva u celini, koje ne prestaje da se zatvara i vrti oko sebe.

Nekima će se dopasti a nekima ne, to je činjenica. Ali ga svakako treba odgledati i pratiti rezon rediteljke koja vam poručuje, da ako to već niste ranije uradili, počnete da uzimate crvene pilule umesto plavih.

Mega blog na društvenim mrežama:

▶ FACEBOOK : http://www.facebook.com/FilmskiTrejleri
▶ TWITTER : https://twitter.com/mega_blog
▶ YOUTUBE : https://www.youtube.com/user/FilmskiTrejleri

ČITAJ NAS ČEŠĆE NA GOOGLE-U Dodaj MEGA BLOG među svoje preferirane izvore.

DODAJ IZVOR