- Analiza rediteljskog pristupa Giljerma del Tora. Osvrt na glumačke izvedbe: Oskar Ajzak protiv Džejkoba Elordija. Gotička estetika i vizuelni identitet filma. Poređenje kritika: Klasicizam protiv remek-dela. Konačna presuda i zaključak
Frankenštajn: Kruna karijere posvećene čudovištima
Ako postoji jedan reditelj za koga se susret sa mitom o Frankenštajnu činio ne samo logičnim, već i sudbinski predodređenim, onda je to Giljermo del Toro. Čovek čija je celokupna karijera, od Grimiznog vrha do Oblika vode, posvećena slavljenju, razumevanju i humanizaciji čudovišta, konačno se uhvatio u koštac sa najtragičnijim i najpoznatijim od svih. Njegova Netfliksova adaptacija romana Meri Šeli, Frankenštajn ili moderni Prometej, stiže 2025. godine kao monumentalno delo od dva i po sata. To je film koji se dočekuje sa gotovo jednoglasnim oduševljenjem, kao remek-delo i „film-suma“ koji kruniše njegovu karijeru, iako nije bez glasova koji upozoravaju na njegovu preveliku vernost i akademski pristup.
Del Toro, kao „mali zanatlija“ u eri industrijalizacije filma i pretnje veštačke inteligencije, pristupa materijalu sa dubokim poštovanjem. On zadržava kompleksnu, uklopljenu strukturu romana, počinjući priču tamo gde ona tehnički i počinje – na zaleđenom brodu blizu Severnog pola. Posada otkriva iznemoglog Viktora Frankenštajna koji lovi svoje stvorenje, što služi kao okidač za dva duga, suprotstavljena narativa koja čine srž filma.
Priča o dva stuba: Tvorac i stvorenje
Film je podeljen na dve jasne celine koje se ogledaju jedna u drugoj. Prvi deo pripada Viktoru, a drugi njegovom bezimenom stvorenju.
Prvi segment, fokusiran na naučnika, nošen je briljantnom harizmom Oskara Ajzaka. Del Toro ovde majstorski gradi napetost, ne kroz jeftine trikove, već kroz „intrige po hodnicima“ i akademsku opsesiju. Gledamo strastvenog naučnika koji pokušava da oživi svoje teorije. Međutim, za razliku od nekih ranijih portreta, Del Toro ublažava Viktorovu ludost; Ajzakov Frankenštajn nije toliko opsesivni ludak koliko je zapanjujuće arogantan i, na kraju, kukavica. Njegov ključni greh nije samo igranje Boga, već ono što dolazi posle: on je, pre svega, prikazan kao „odsutan otac“, čiji čin odbacivanja pokreće čitavu tragediju.
Tada nastupa drugi deo, i film doživljava elektrošok. Prelazimo na tačku gledišta stvorenja, i tu Frankenštajn pronalazi svoje pravo srce. Uloga je poverena Džejkobu Elordiju (Euforija, Prisila), i to je kasting koji se ispostavlja kao genijalan potez. Zaboravite masivnu glavu i šrafove Borisa Karlofa; Elordi je, kako jedan kritičar kaže, „atomska bomba“. Njegova elegantna, vitka silueta savršen je sud za spoj suprotnosti u liku: sirovu fizičku moć i ekstremnu emocionalnu krhkost.
Elordijeva izvedba je potresna i definiše čitav film. On počinje kao dete, sa „nežnim i nevinim“ pogledom, namerno patetičan u svom držanju i pokretima dok uči da postoji. Kako otkriva svet ljudi i suočava se isključivo sa nasiljem i odbacivanjem, ta nevinost se transformiše u „opravdani bes“ i, na kraju, u „nečuveno nasilje“. Elordi uspeva da prenese čitav spektar tihih emocija, čineći stvorenje beskrajno nežnim i apsolutno zastrašujućim. Njegova interakcija sa likom koji tumači Mia Got dodatno produbljuje ovu složenost, dajući mu ulogu koja će mu zasigurno obeležiti karijeru.
Gotička raskoš i večito pitanje
Vizuelno, film je upravo ono što se od Del Tora očekuje, i više od toga. Ovo je možda i najpotpuniji vizuelni izraz njegove mašte do sada. Uz pomoć direktora fotografije Dana Lostsena, reditelj stvara fascinantnu i hipnotičku predstavu gotičkog filma. Svaki kadar je natopljen „zadivljujućom morbidnom lepotom“, od raskošnih enterijera do zaleđene pustoši. Scenografija i kostimi su besprekorni.
Posebno se ističe dizajn samog stvorenja, koji direktno citira rad legendarnog ilustratora Bernija Rajtsona. Ovo nije samo čudovište, već delo koje kao da je izašlo sa slike starog majstora, sa vidljivim ožiljcima koji bolno podsećaju na anatomiju ljudskog tela od kojeg je sastavljeno.
httpv://www.youtube.com/watch?v=x–N03NO130
Kroz ovu vizuelnu raskoš, Del Toro postavlja večita pitanja koja su u srži romana Meri Šeli: Ko je ovde pravi čovek, a ko čudovište? Film duboko istražuje teme roditeljstva, obrazovanja i večnu debatu o urođenom i stečenom. Odgovor je, kao i uvek kod ovog reditelja, jasan: čudovišta ne rađa priroda, već ljudska surovost i nedostatak empatije.
Ukočeni klasicizam ili filmski vrhunac?
Iako većina kritika film slavi kao remek-delo, postoji i suprotno mišljenje koje tvrdi da Del Toro, u svojoj želji da ostane veran romanu, upada u zamku „ukočenog klasicizma“. Prema tim glasovima, film se, nakon moćnog uvoda, odvija previše uredno, bez iznenađenja, i povremeno deluje „muzejski“ i didaktički – kao da nam se previše objašnjava („On nije čudovište“, kaže jedan lik, za slučaj da nismo shvatili). Neki smatraju da film postaje „valcer koji se vrti u krug“, nesposoban da izazove pravu dvosmislenost ili nemir.
Ova podela se najočiglednije vidi u percepciji muzike Aleksandra Desplaa. Dok ga jedni hvale da je „u sjajnoj formi“, drugi tvrde da je partitura „neinspirisana“ i da previše očigledno „premazuje svaku emociju“, umesto da joj dozvoli da diše. Takođe, postoji zamerka da se film, u moru svoje vizuelne lepote, ponekad „previše oslanja na dijaloge i objašnjenja“ umesto da pusti slike da govore.
Ipak, čini se da je konsenzus jasan. Frankenštajn je zbir Del Torovih opsesija – nasilja Panovog lavirinta, gotike Grimiznog vrha i romanse Oblika vode. Ovo je film koji je morao da se dogodi.
Presuda: Ogromno i nezaobilazno
Frankenštajn Giljerma del Tora je ogroman uspeh. To je strastven, vizuelno raskošan i duboko dirljiv film koji oživljava mit na najlepši mogući način. Uprkos povremenim zamerkama na račun njegove akademske umerenosti, snaga Elordijeve centralne izvedbe i čista hipnotička moć Del Torove vizije čine ga apsolutno nezaobilaznim. To je film-suma, vrhunac jedne fascinantne karijere i, bez sumnje, jedno od najvećih bioskopskih (i striming) dostignuća 2025. godine.
Osnovne informacije o filmu:- Originalni naslov: Frankenstein
- Godina izdanja: 2025.
- Datum izlaska: 7. novembar 2025.
- Žanr: Gotički horor, Drama
- Reditelj: Guillermo del Toro
- Glavne uloge: Jacob Elordi, Oscar Isaac, Mia Goth, Christoph Waltz
- Studio/Distribucija: Netflix
- Trajanje: 2 sata 30 minuta
- Muzika: Alexandre Desplat
- Fotografija: Dan Laustsen
A sada – vaše mišljenje!
Da li ste već imali priliku da pogledate Frankenštajna Giljerma del Tora?
Kakvi su vaši utisci? Da li se slažete sa ocenom da je ovo remek-delo i vrhunac njegove karijere, ili smatrate da je film ipak previše “akademski” i umeren?
Podelite svoje mišljenje u komentarima ispod! Voleo bih da čujem da li je Džejkob Elordi i na vas ostavio tako snažan utisak i da li je ovo adaptacija kakvu je priča Meri Šeli zaslužila.
Ukupna ocena - 85%
85%
Frankenštajn Giljerma del Tora je ogroman uspeh. To je strastven, vizuelno raskošan i duboko dirljiv film koji oživljava mit na najlepši mogući način. Uprkos povremenim zamerkama na račun njegove akademske umerenosti, snaga Elordijeve centralne izvedbe i čista hipnotička moć Del Torove vizije čine ga apsolutno nezaobilaznim. Taj film je suma, vrhunac jedne fascinantne karijere i, bez sumnje, jedno od najvećih bioskopskih (i striming) dostignuća 2025. godine.
