Pored filmova koji su čak pomerali granice tehnologije, kao što je Avatar, ozbiljnog pomaka u suštini nema. Avatar nam je doneo sveobuhvatno filmsko iskustvo, ono koje može da uvuče gledaoca u neki drugi svet, ali sama priča je bila podgrejana mešavina svačega što je već viđeno. Bez ozbiljnih izazova, provokativnih i uznemirujućih elemenata, ostali smo bez pravih prednosti ovog bogatog žanra.
Holivud kao da je rešio da nas ne uznemirava zahtevnom naučnom fantastikom, već samo hrani kolektivnu želju za velikim i skupim efektima. Efekti, makar oni bili trodimenzionalni spektakl na ogromnom ekranu, nisu zamena za sadržaj. Uz tek poneki blistavi izuzetak (kao što su Children of Men ili Moon), naučna fantastika se svela na predvidivo i prežvakano, čak i dosadno (dobar primer je i najnoviji multimilionski promašaj, Džon Karter).
Povratak Ridlija Skota ovom žanru uopšte nije mala stvar. Vratio nam se čudotvorac koji je iznedrio Osmog putnika (Alien) i Istrebljivača (Blade Runner). I to na velika vrata, sa SF ostvarenjem epskih razmera – Prometej 3D.
Ogromna su očekivanja koja ovaj film mora da ispuni, upravo zbog svega navedenog. Svi čekamo taj neki VELIKI film. Skot je vrlo pažljivo upravljao mašinerijom javnog interesovanja. Dozvoljavao je da procuri, tu i tamo, tek pokoja nit informacija, dovoljno da začikava, ali ne i da zaustavi sva nagađanja o filmu koja traju nešto više od dve godine.
Ceo tekst možete pročitati u online magazinu CINEMA+.
Više o ovom filmu na Mega blogu potražite ovde.
