Veštac (The Witcher) - druga sezona
Ukupna ocena - 8
8
8/10
ZA: kvalitativno podignut nivo sezone u pogledu scenografije, režije, specijalnih efekata, naracije... PROTIV: poneke nelogičnosti u scenariju, deo priče sa vilenjacima nije previše zanimljiv. Smrt Crvenperke.
Nakon odgledane druge sezone tv serije Veštac (The Witcher) da podelim sa vama svoja zapažanja i predstavim vam svoju recenziju.
Čekali smo dugo, prva sezona je bila emitovana krajem 2019 godine. Čisto da znate da, spadam u one kojima se prva sezona dopala, u njoj je bilo uspona i padova a njenu recenziju bez spojlera možete pročitati na ovom linku. Evo moje ocene ove sezone, možete i vi ostaviti svoju ocenu u vidu zvezdica.
Veštac (The Witcher) – recenzija i analiza druge sezone, ima spojlera
Nesumnjivo je da je ova druga sezona kvalitetnija, kako u vizualnom pogledu tako i u narativnom stilu. Vizuelni stil je sklopljen u jednu lepu celinu, tiče se kostima koji idu od korektnih do fantastičnih, lepih dekora koji u nekim momentima izgledaju sjajno, dobre šminke i protetike monstruma, kao i specijalnih digitalnih efekata. Imam malu zamerku za izgled ponekih frizura/perika i preteranu uprotrebu očnih obojenih sočiva. Za Geralta i ostale vešce je to opravdano, za druge malo manje.
Što se dodela uloga tiče, Henry Cavill se pokazao kao dobar izbor za ulogu Geralta a Freya Alan se odlično snalazi kao Ciri, čija uloga postaje sve značajnija.
Muzika u ovoj sezoni se dobro uklapa u radnju, ali nema nijedne muzičke teme koja bi nam ostala u sećanju. I naravno serija će uvek trpeti poređenje sa originalnom muzikom iz video igre Witcher 3, koja je veoma prepoznatljiva i upečatljiva. Nadajmo se da se i to vremenom popraviti, ali nisam baš siguran.
Ali da se vratim suštini: kakva je naracija, kakav je scenario i da li je ova sezona uspela da nas obuzme i natera nas da pratimo ove likove i njihove priče. Sve što pomenuh prethodno, dekori, kostimografija, podela uloga i muzika jesu bitne stavke ali scenario je najbitniji. I mogu vam reći da su uspeli da poprave utisak iz prve sezone i pruže nam sasvim solidnu naraciju i priču.
Podizanje na viši nivo su imale i scene borbe, kako sa digitalnim monstrumima tako i sa ljudskim protagonistima, Geralt i njegovi drugari vešci su solidno prašili turove svojih protivnika. Voleo bih da je bilo dužih, tehničkih scena mačevanja, kao u prvoj epizodi prve sezona, no dobro, malo cepidlačim.
Prva sezona je bila malo komplikovana za praćenje manje pažljivih gledalaca, jer se odnosila na različite vremenske periode, ali ovog puta toga nema. Pratimo nekoliko paralelnih radnji tokom sezone ali se sve dešavaju istovremeno. Neke od njih su zanimljivije a neke manje.[irp]
Na žalost, politički aspekt priče je zapostavljen jer nije povezan sa nijednim harizmatičnim likom, tako da nam ne olakšava posao da shvatimo ko je sa kim u savezu, ko sa kim ratuje, već nam se servira kao niz povezanih scena. Tako da zbog toga gledalaoci ne mogu da shvate uloge i težinu delovanja nekih protagonista.
Inače, sa moje tačke gledišta, prva epizoda ove sezone je bila najbolja. Predstavljanje prvog čudovišta je odlično odrađeno, sa onom izokrenutom perspektivom, u nekim aspektima me podsetilo na Davida Lyncha i njegov Twin Peaks. Isto tako i dilema ko je u stvari monstrum u priči? Čovek ili čudovište? Sve u svemu, ta epizoda mi se baš dopala. Druga sezona je odlično lansirana ali kako je ona odmicala, uprkos dobrim fajtovima i finalnom scenom borbe veštaca i dobro odrađenim monstrumima, intenzitet serije je malo opadao.
Sada o onom što mi se manje dopalo a to je završetak najboljih epizoda sezone, prve i treće, koje su po meni promašene. Završni tvist prve epizode u kojoj je Fringila zarobila Yenefer i kada njeni tamničari nestaju jedan po jedan isprobadani velikim harpunima. Kako su vilenjaci uspeli da tako efektno eliminišu protivnike? Čak nakon toga nema nijednog tela? Nelogično. Takođe i završna scena treće epizode: nalazimo se na mesto gde su okupljeni najmoćniji magovi Kontinenta i Yenefer uspeva da oslobodi zarobljenika i pobegne. Nijedna magija, čak nijedan od okolnih stražara niti konjanika ne pokušavaju da ih zaustave. Hmmm, ali dobro.
Dobra ideja ove druge sezone je uvođenje crne vilenjakinje, veštice iz kolibe, koja deluje zlokobno i moćno, a hrani se patnjom svojih žrtava. Ona će učiniti da se odnosi između Yenefer i Ciri drastično promene pred kraj sezone.
Ciri teško izlazi na kraj sa sveopštim lažima koje su je okruživale o njenom poreklu još od rane mladosti i poverava se Yenefer koja želi da je isporuči veštici da u zamenu povrati svoje magične moći. Iako ona ipak, na kraju krajeva, odustaje od toga i one ponovo postaju prijateljice. Ono što manje “pije vodu” je kako je povratila svoju magičnu moć i kako je zacelila prerezane vene. To je deo sezone gde gledalac ne razume baš kako je do toga došlo, ali scenario kaže, tako je i nema šta da se razume.
Ali bar su se potrudili da nam bolje objasne kako su se svetovi sudarili i spojili, kakva je uloga monolita jer u prvoj sezoni to nije bilo objašnjeno. To daje mističnu i natprirodnu notu koja je veoma dobrodošla.[irp]
Takođe i fino prikazano otkrivanje Cirine razorne magične moći, prilično klasično, ali efikasno. Isto je razjašnjeno da je ne može pratiti i zaštititi bilo ko već neko poseban kao što je Geralt, koji ima specifičan odnos prema moći i dužnostima. U svakom slučaju njihov odnos sve više liči na odnos između oca i kćerke.
Što se tiče priče o vilenjacima, teško privlači pažnju gledalaca, glumci i njihovi dijalozi nisu preterano zanimljivi. Naravno, brutalna smrt novođenčeta i okrutna osveta deluju pomalo biblijski ali pomalo deluje da gubimo vreme prateći njihovu priču.
Daleko su zanimljivi mag koji ume da barata vatrom, gospodar špijuna kao i brutalna Fringilina osveta nad generalima Nilfgarda.
Kraj finalne epizode je takođe bio dobar, u kome vidimo opsednutu Ciri od strane crne vilenjakinje koja je zarobljena u svojoj podsvesti kadrovima prošlosti. Ona je srećna i totalno se prepustila zadovoljstvu pronalaženja njoj dragih likova. Paralelne scene bitke veštaca i monstruma su, kao što ranije pomenuh, veoma dobro odrađene. Završnica sezone nam otkriva da je crna vilenjakinja deo Divlje potere koja pohodi prostor među svetovima i koja nalikuje jahačima apokalipse. Na kraju krajeva shvatamo kako je Nilfgard znao za Ciri i krenuo za njom u prvoj sezoni: Beli plamen nije niko drugi njego Cirijev otac.
Ovo otrkiće se u knjgama vrši tek u petoj knjizi, ne znam koliko će to nauditi daljoj naraciji u seriji, ali scenaristički taj klasični obrt u kome car kaže, poput Darta Vejdera “Ja sam tvoj otac!” postavlja temelje lika koji je sve samo ne simpatičan, jer je naredio da se ubije novorođenče vilenjaka.[irp]
Što se tiče treće sezone, voleo bih da se viljenjaci više razlikuju od ljudi, da imaju veću kulturološku razliku i drugačije ponašanje, a ne da deluju kao da su ljudi samo sa drugačijim ušima. Da se više istraži njihova želja za povratkom stare slave i za osvetom nakon onoga što im se izdešavalo.
Kako god, i pored nekih manjkavosti, ova sezona tv serije The Witcher me je zabavila. Nadajmo se da će treća sezona, koja je već zvanično naručena, nastaviti tim eksponencijalnim putem i da će biti kvalitetna zabava. A pre toga, kao što sam pisao na blogu, stiže mini serija koja će nam prikazati priču o prvom vešcu.
Mega blog na društvenim mrežama:
▶ FACEBOOK : http://www.facebook.com/FilmskiTrejleri
▶ TWITTER : https://twitter.com/mega_blog
▶ YOUTUBE : https://www.youtube.com/user/FilmskiTrejleri
