Ljubitelji istorije filma u novom broju časopisa Kinoteka mogu da saznaju zanimljive detalje o magu neme ere Fricu Langu, starim majstorima novog Holivuda – Terensu Maliku, DŽonu Milijusu i Majklu Ćiminu, o čuvenom profesoru sa Harvarda Vladi Petriću. Iz sadržaja ovog broja direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić ističe i intervjue sa savremenim filmskim umetnicima – francuskom glumicom Fani Ardan, rediteljem Darkom Bajićem, scenografom Miljenom Kljakovićem Krekom.
Sa naslovne strane smeši se mlada DŽin Siberg, junakinja filma „Do poslednjeg daha“, prvenca Žan-Lika Godara i jednog od najuticajnijih filmova francuskog novog talasa, koji slavi jubilej – 60 godina trajanja.
Broj otvara tekst posvećen Fricu Langu, čije su pokretne slike postale arhetipski deo kulture čovečanstva i promišljanja o društvu i civilizaciji, a neke od njih će biti prikazane u novembarskom programu Nemi dan u Muzeju kinoteke. „Bilans jedne od najvećih rediteljskih karijera u povesti kinematografije, duge preko četiri decenije (1919–1960), zaista je impozantan – 43 autorska filma i dva nepotpisana dela. To je karijera Bečlije iz mešovite hrišćansko-jevrejske porodice Frica Langa koji je po mnogo čemu obeležio poratni nemački nemi i početke zvučnog filma, kao i zlatno doba američkog filma od druge polovine tridesetih do kraja pedesetih godina 20. veka“, piše Aleksandar Saša Erdeljanović.
Za program Moj izbor listu je sastavio reditelj i profesor Darko Bajić, preporučivši autorske filmove iz 70-ih godina 20. veka. „Bio je to zlatan period mog života“, istakao je on u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević, prisećajući se doba kada su film i bioskop bili u modi. Bajić je govorio o tome šta ceni kod starih majstora poput Viskontija ili Trifoa, o značaju Kinoteke i Festa, susretu analognog i digitalnog medija, kao i o svom novom filmu „Ime naroda“ koji ovih dana ulazi u bioskope.
U rubrici Filmski jubilej Radiša Cvetković piše o Godarovom filmu „Do poslednjeg daha“ (1960), ističuči da „ni posle više od pola veka ne jenjava očaranost spektakularnim anarhizmom filmske zverke koja je najavila revoluciju, a od učesnika filma legende“, te da je ovaj film „ostao dokaz koliko filmsko delo može daleko da odjekne, promeni osnovne principe sedme umetnosti, ali i tok života cele generacije“.[irp]
Teoretičar i istoričar filma prof. dr Vladimir Vlada Petrić, filmski autor i kritičar, profesor na Univerzitetu Harvard, na kojem je osnovao i vodio Filmski arhiv, preminuo je prošle jeseni (13. novembra 2019). U tekstu „Godina bez Vlade“ njegov nekadašnji student Mihailo Miša Nedeljković, piše o njihovim profesionalnim i ličnim kontaktima iz vremena kada je već i sam postao profesor u Americi, kao i o svojoj ulozi u nastanku čuvenog Petrićevog filma „Zid sećanja“.
Sandra Perović je razgovarala s jednom od najvećih zvezda francuske kinematografije Fani Ardan o njenom najnovijem filmu, romantičnoj komediji „Lepo doba“. „Mislim da je trenutak kad se ljudsko biće zaljubi njegov vrhunac. Novac, slava, moć nisu ništa u odnosu na ljubav“, rekla je Fani Ardan, a govorila je i o saradnji sa Fransoa Trifoom, čija je bila muza i životna partnerka, o ulogama u filmovima drugih reditelja, svom rediteljskom angažmanu, o tome zašto se ne slaže s pokretom #MeToo…[irp]
U tekstu „Stari majstori novog Holivuda“ Đorđe Zelenović sumira opuse Terensa Malika, DŽona Milijusa i Majkla Ćimina. Časopis donosi i zasebne eseje o trojici autora kojima je posvećen novembarski ciklus Velikani svetskog filma.
Radiša Cvetković opisuje Terensa Malika kao neobičnog filozofa, osobenjaka bez premca i jednog od najvećih eksperimentatora američkog filma A-produkcije, kome je publika, češće nego vajna kritika, bila naklonjena znajući da prihvati njegov neobičan svet koji još diše retkim humanizmom.
DŽon Milijus je, kako navodi Milan Krunić, zen-anarhista koji je iza sebe ostavio veoma upečatljiva dela, a bio je i inspiracija za nekoliko likova: Voltera Šopčaka u „Velikom Lebovskom“ braće Koen i DŽona Milnera u „Američkim grafitima“ DŽordža Lukasa.
Marjan Vujović piše da je misteriozni Majkl Ćimino snimajući „Vrata raja“ doveo do bankrotstva mejdžors studio Junajted artists, ali da je poslednjih godina restaurisana verzija tog filma našla put do publike i da je sagledana u novom svetlu koje je uspelo da istakne majstorstvo Ćimina u tom ipak epohalnom delu.
Slavni scenograf Miljen Kljaković Kreka u intervjuu koji je sa njim vodila Ana Marija Rosi predstavio je jedno od najuzbudljivijih scenografskih putovanja umetnika iz naših krajeva. On se priseća svoje mladosti, početaka na filmu, detaljno priča o mnogim projektima iz bogate međunarodne karijere, ali i priznaje da se umorio od filma i današnje nametnute brzine života. Stoga se okreće ka slikarstvu, crtežu i bavi se sređivanjem svoje arhive. „Bilo bi dobro da se od karijere, ako postoji interesovanje, oprostim jednom ozbiljnom i velikom izložbom. Materijala za to ima i više nego što treba“, poručio je Kljaković.
Povodom 55 godina od premijere filma „Ljubavi jedne plavuše“ (1965) Miloša Formana, časopis prenosi tekst samog reditelja o nastanku i sudbini tog filma, kao i o tadašnjim filmskim i društvenim prilikama u Čehoslovačkoj.
U rubrici Sa polica biblioteke predstavljena je knjiga „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ Jovana Ristića i Dragana Jovićevića. Autori, kao novinari po osnovnoj vokaciji, ali i direktori Festivala srpskog filma fantastike, napravili su analitički pregled istorijskog dela fantastike u srpskom filmu (1924-2014) i impresionistički osvrt na kratkometražne filmove koji su obeležili minule godine Festivala.[irp]
Časopis i dalje objavljuje delove knjige prof. Vlade Petrića „Razvoj filmskih vrsta“. U ovom broju izašao je deveti nastavak, a tema je Čisti film.
U rubrici Tragovi na filmu Marijana Terzin Stojčić piše o životu i radu Milana D. Špičeka, novinara i radio voditelja, filmskog kritičara i poslenika, autora više knjiga o filmu, koji je preminuo prošlog meseca. Saradnici Kinoteke podsećaju i na stvaralaštvo nedavno preminulih glumaca Karela Fijale i Žilijet Greko, o kojima piše Branislav Erdeljanović, Mirčete Vujičića (Marijana Terzin Stojčić), Ronde Fleming (Bojan Kovačević), Majkla Lonsdejla i Žane Valeri (Nenad Bekvalac).[irp]
Velikom fotografijom iz Arhiva kinoteke časopis podseća na Milju Vujanović, povodom 75 godina od rođenja i 15 godina od smrti glumice koja je najupečatljiviju ulogu odigrala već na početku karijere, u filmu „Rani radovi“ (1969) Želimira Žilnika.
Tekstove u Kinoteci uz bogat izbor fotografija prate i ilustracije Miroslave Vuković i Vuka Popadića.
