Nož u ledja 3 Recenzija: Najmračniji slučaj Benoa Blanka do sada

Nož u ledja 3 Recenzija: Benoa Blank se vraća u svom najmračnijem slučaju

Nož u ledja 3 Recenzija: Povratak kralja detektiva

Pred vama je detaljna Nož u leđa 3 recenzija (Wake Up Dead Man). Kada je Rajan Džonson prvi put predstavio Benoa Blanka svetu, nismo znali šta da očekujemo. Sada, sa trećim delom franšize, očekivanja su bila ogromna. I mogu vam odmah reći – Džonson se potrudio, ali se umor materijala polako nazire.

Ovo nije samo još jedan nastavak koji pokušava da iscedi staru slavu. Ovo deluje kao potpuno novi film sa sopstvenim identitetom. Dok je “Glass Onion” bio satira na bogataše i tehnologiju, treći deo se vraća korenima klasičnog krimića.

ČITAJ NAS ČEŠĆE NA GOOGLE-U Dodaj MEGA BLOG među svoje preferirane izvore.

DODAJ IZVOR

Priča nas vodi u potpuno drugačije okruženje od onog na koje smo navikli. Benoa Blank se suočava sa slučajem koji je opisan kao njegov “najopasniji do sada”. I zaista, od prvog kadra osećate da su ulozi veći.

Nema više lagane zabave i koktela na plaži. Ovde se oseća stvarna pretnja. I upravo ta promena tona je ono što ovaj film čini svežim, iako ponekad previše ozbiljnim za svoj žanr.

Mračnija atmosfera i vizuelni identitet

Prva stvar koju ćete primetiti je vizuelni stil filma. Zaboravite tople boje jeseni iz prvog dela ili jarko sunce drugog dela. “Wake Up Dead Man” donosi hladnije tonove, senke i maglu.

Rajan Džonson koristi kameru na način koji stvara blagu nelagodu. Svaka soba u kojoj se likovi nalaze deluje kao kavez. Kostimografija je, kao i uvek, besprekorna i priča priču za sebe.

Posebno treba istaći način na koji je snimljena sama lokacija misterije. Stara zdanja i mračni hodnici postaju ravnopravan lik u filmu. Sve odiše nekom gotskom energijom koja podseća na stare romane Agate Kristi.

Muzika takođe prati ovaj mračniji ton. Napetost se gradi polako, ali sigurno. Nema jeftinih “jump scare” momenata, već je strah psihološki.

Ovo je vizuelno najzreliji film u trilogiji. Vidi se da je reditelj želeo da se vizuelno distancira od prethodnika. I u tome je apsolutno uspeo.

Ko je ubica, a ko žrtva?

Naravno, srce svakog “Nož u leđa” filma su njegovi likovi. Ovog puta, ekipa je možda i najimpresivnija do sada. Džeremi Rener, Mila Kunis, Glen Klous – spisak je neverovatan.

Danijel Krejg je ponovo briljantan kao Benoa Blank. Njegov južnjački akcent je i dalje tu, ali sada vidimo i njegovu ranjiviju stranu. Blank ovde nije samo posmatrač, on je duboko upleten u misteriju.

Endru Skot donosi neverovatnu energiju filmu. Njegov lik je kompleksan, misteriozan i nepredvidiv. Svaka scena u kojoj se on i Krejg nadmudruju je čisto zlato.

Glen Klous dominira svakim kadrom u kom se pojavi. Ona donosi težinu i autoritet koji su potrebni ovakvoj priči. Njena uloga matrijarha je istovremeno zastrašujuća i fascinantna.

Međutim, tempo filma je ono što bi moglo podeliti publiku. Sredina filma je izuzetno dinamična i puna obrta. Ali, sam početak deluje pomalo razvučeno dok se svi pioni ne postave na tablu.

Dijalozi su oštri, brzi i puni humora, iako je humor sada crnji. Džonson i dalje zna kako da napiše rečenicu koja će vas nasmejati, a onda zalediti.

Ono što je osvežavajuće je što film ne tretira publiku kao da je naivna. Misterija je složena i zahteva punu pažnju. Nema onog osećaja da vas film vodi za ruku.

Svaki lik ima motiv, svako ima tajnu. I baš kada pomislite da ste shvatili ko je krivac, film vam izvuče tepih pod nogama. To je zaštitni znak ove franšize koji i dalje radi posao.

Šta baš i nije funkcionisalo

Kao što ste mogli primetiti kroz tekst, ova Nož u ledja 3 Recenzija mora istaći i mane. Najveći problem je balansiranje prevelikog broja likova. Sa ovako jakom glumačkom postavom, neminovno je da neko ostane u drugom planu.

Neki sporedni likovi deluju kao da su tu samo da popune broj osumnjičenih. Njihove priče su mogle biti bolje razrađene ili potpuno izbačene. To se posebno odnosi na mlađi deo glumačke postave koji je ostao nedorečen.

Takođe, finalno objašnjenje misterije je prilično komplikovano i pomalo nategnuto. Zahteva da se setite vizuelnog detalja sa početka filma na koji verovatno niste obratili pažnju. To može biti frustrirajuće za gledaoce koji žele logičniji rasplet.

Trajanje filma se oseća u poslednjem činu. Možda bi kraćenje od desetak minuta učinilo završnicu efektnijom. Ponekad se čini da film uživa u sopstvenoj pameti malo više nego što bi trebalo.

Ove mane spuštaju ocenu jer film gubi fokus pokušavajući da bude previše pametan u isto vreme. 

ČITAJ NAS ČEŠĆE NA GOOGLE-U Dodaj MEGA BLOG među svoje preferirane izvore.

DODAJ IZVOR