Producenti sage o Hari Poteru nam na bioskopske ekrane donose novu ikonu britanske dečije literature, medu Padingtona. U nastavku članka pročitaje šta Katarina Žič piše o ovom filmu u poslednjem broju besplatnog onlajn filmskog magazina Cinema+.
„Dom nije samo krov nad glavom. Dom je mnogo više od toga.”
Svi smo imali bar jednog plišanog medvedića kada smo bili mali, nekog ko nam je bio najbolji prijatelj i verni saveznik kada se ugase svetla u spavaćoj sobi, a strašne stvari pokuljaju ispod kreveta. Poneko ih i dalje ima. Nedostaju im oko ili uvo, krzno je ućebano ali se i dalje smešimo kada ih prislonimo uz lice. neki su deo vrednih zbirki a neki su obični, čupavi, oćelaveli, mali ili veliki, prenose se s kolena na koleno i nose sa sobom svoje priče.
Poneki medvedić se obreo i na televizijskom ekranu ili bioskopskom platnu. Jedan od njih je i meda po imenu Padington. Medu Padingtona možete prepoznati po crvenoj kapi, a ako ga negde primetite, zastanite i uputite mu par reči. Podignuće šeširić u znak pozdrava, i saslušaće vas.
Medvedić mekog srca
On je veoma pristojan, može se reći pravi engleski džentlmen, koji se ljudima obraća sa „gospodine” i „gospođo” i uvek je spreman da pomogne. Upravo su ta njegova nastojanja da bude na usluzi izvor nevolja u koje stalno upada.
Medvedića Padingtona kao crtanog junaka sećaju se neke malo starije generacije ali ono što možda ljudima sa ovih prostora nije poznato je da je on svoj život započeo u knjizi. Ovaj veoma uglađeni i ljubazni meda koji obožava marmeladu je lik iz kultnog romana britanskog autora Majkla Bonda, a priča o njemu nastala je, kao i sve dobre priče, sasvim slučajno.
Na Badnje veče davne 1956. godine, Majkl Bond je na polici prodavnice u blizini stanice Padington u Londonu ugledao jednog usamljenog plišanog medvedića. Prizor ga je dirnuo pa je odlučio da ga kupi kao poklon supruzi, ali ga je i inspirisao da napiše priču. Svega desetak dana kasnije, imao je čitav roman čijeg je glavnog junaka nazvao po mestu gde ga je i našao – Padington.
Bondov medvedić je došao iz „mračnog” Perua, kao slepi putnik na brodu, Odrastao je u džunglama Perua sa svojom tetkom Lusi. Inspirisana susretom sa ljubaznim engleskim istraživačem, Lusi je u Padingtona unela i deo te ljubavi prema velikom gradu Londonu. Nakon što im je dom uništen u zemljotresu, Lusi prokrijumčari Padingtona na brod za Englesku,da potraži bolji život koji ona više ne može da mu pruži. Posle napornog puta, medvedić se nalazi na londonskoj železničkoj stanici Padington a pronalazi ga porodica Braun, kako sedi na izubijanom koferu sa natpisom oko vrata – molim vas da se starate o ovom medvedu…hvala.
Od tog trenutka pa do dan danas, Majkl Bond je napisao više od dvadeset zbirki priča o Padingtonu prevedenih na trideset jezika, iz kojih je izniklo bezbroj slikovnica, igračaka, i nekoliko animiranih serija.
Sa stranica knjige na veliki ekran
Inspiraciju za Padingtonovu životnu priču Majkl Bon je pronašao u tužnoj sudbini dece evakuisane iz ratom pogođenih područja u tokom Drugog svetskog rata. „Vozovi su bili puni izbeglica. Bilo je mnogo dece s koferčićima u kojima su nosili ono malo stvari što imaju, a oko vrata im je bila traka s natpisom – Hvala vam… Sećam se tih traka. Izbeglice su nešto najtužnije na svetu.”
Iako ovo nije prva adaptacija Padingtonovih avantura za drugi medij, autor knjiga je ipak bio skeptičan kada mu je ponuđeno da se njegova priča pretoči u dugometražni igrani film. „Bojao sam se da ću izneveriti Padingtona. Prepustiti svog junaka nekom drugom je kao da pustite dete da sedne u auto nepoznatog čoveka. Nadate se najboljem ali pripremate se i na najgore.” Srećom po publiku, nije se dugo predomišljao i svega nekoliko minuta probnog snimka je bilo dovoljno da ga ubedi da producentima da šansu.
Adaptacija u režiji Pola Kinga skoro u potpunosti prati priču iz knjige. Padingtonov dom u peruanskoj džungli zbrisan je sa lica zemlje u zemljotresu, a njegova tetka Lusi ga šalje u London da pronađe njihovog starog prijatelja – istraživača Montgomerija Klajda. Do tada neimenovani medvedić je sam i izgubljen u velikom gradu, a porodica Braun, Henri i Meri, pronalazi ga na stanici Padington. Vode ga sa sobom i daju mu ime po mestu na kome su ga našli. Padington je lepo vaspitan i odlično govori engleski jezik ali nenaviknut na život u gradu pa se svaki njegov postupak pretvara u katastrofu. Padington ubrzo privlači i pažnju okrutne Milisent – koja lovi i preparira egzotične životinje.
Lik medvedića je kompjuterski generisan i ubačen u realnu sredinu te se na taj način i zadržao duh starih animiranih adaptacija, a film i zahtevnijoj modernoj publici. Ekipa koja radila animaciju i efekte osvojila je Oskara za vizuelne efekte filma Gravitacija (Gravity).
Saundtrek sadrži ritam kalipso-muzike, a za potrebe njegovog komponovanja okupio se i autentični kalipso bend čiji je član frontmen grupe Gorillaz, Dejmon Albarn.
Ovo je samo mali delić onoga što možete pročitati o ovom filmu u magazinu Cinema+ broj 27, ostatk možete pročitati klikom na ovaj link.
