Maločas se završio Kanski festival proglašenjem pobednika. Zlatna Palma je pripala filmu “Ljubav” (Amour) Mihaela Hanekea , a u nastavku pogledajte spisak ostalih dobtnika.
Zlatna Palma
AMOUR : Michael Haneke
Grand Prix
REALITY : Matteo Garrone
Nagrada za glavnu žensku ulogu
Cristina Flutur i Cosmina Stratan u filmu BEYOND THE HILLS
Nagrada za glavnu mušku ulogu
Mads Mikkelsen za film THE HUNT
Nagrada za režiju
Carlos Reygadas za film POST TENEBRAS LUX
Nagrada za scenario
Cristian Mungiu za film BEYOND THE HILLS
Nagrada žiria
THE ANGELS’ SHARE Ken-a Loach-a
Zlatna kamera
LES BÊTES DU SUD SAUVAGE Benh-a Zeitlin-a
Zlatna Palma za kratkometražni film
SESSIZ-BE DENG de L. Rezan Yesilbas
Trenutno samo toliko u ovom članku, za sat vremena stiže update sa prevedenim trejlerom filma i opisom radnje istog.
UPDATE:
Synopsis : Žorž i An obrazovani osamdesetogodišnji par, penzionisani profesori muzičke umetnosti. Njihova kćerka, koja se takođe bavi muzikom, živi u inostranstvo sa svojom porodicom. Jednog dana An doživljava nezgodu. Ljubav koja vezuje ovaj par će biti na velikim iskušenjima.
Ono što čini Hanekea velikim režiserom je da nas iznenađuje svakim svojim filmom: kad gledate neki njegov film svaki kritički sud koji imate biva na iskušenju i uvek bivate iznenađeni njegovim filmovima. U svakom slučaju ovaj film treba suditi na dva načina: subjektivni i objektivni.
Tokom dva sata filma Haneke nam prikazuje kako Žorž (Žan Loui Trentinjan) gleda kako njegova supruga i večita ljubav An (Emanuel Riva) počinje da propada neumitno ide ka putu bez povratka: smrti. Pitanje je da li filmski gledalac želi da tokom dva sata gleda u mračnoj bioskopskoj sali kako neka stara gospođa pati (koja bi mogla biti naša majka i li baka) i ide ka neumitnom kraju.
Objektivno “Ljubav” je u direktnoj vezi sa prethodnim Hanekeovim filmovima: brilijatan u svojoj formi, pročišćen suvišnosti, jednostavan i direktan, prikazuje nam kako višedecenijska velika ljubav može preživeti smrt svoje “polovine”. Kao gledaoci bivamo uvučeni u taj bolni i intimni trenutak života ovog para, ali zar nije svako od nas to doživeo ili će doživeti i sam?
Subjektivno, “Ljubav” je mučan film. Ne zato što je tema delikatna ili tabu, već zbog Hanekeovog pogleda na celu stvar. Svako od nas bio bio slobodan da ustane i napusti bioskopsku salu ali Hanekeov talenat pripovedanja nas prisiljava da ostanemo i odgledamo nešto što nipošto ne bismo hteli da vidimo.
Delikatne situacije snima sa taktom, bez empatije, ali većinu nežnosti i emocije koju gledalac može da oseti nije zasluga njegovog scenaria, režiserskih sposobnosti, ni likova već saosećajnosti koju gledalac gaji prema Trentinjenu i Rivi, njihove vanvremenske nežnosti i ljubavi koju nam prikazuju. Zahvaljujući njima ljubav između Žorž i An je vidljiva, konkretna, kredibilna i dirljiva. Određene teške sekvence filma zbog svega toga bivaju podnošljivije jer jer nas pogađaju pravo u srce.
Teška i iskrena dramatična priča koja je svakako zaslužila Palmu. Na vama je da se odlučite da li čete biti dovoljno jaki da ovaj film i odgledate.
Ja neću, jer sam izbubio majku pod sličnim okolnostima pre pola godine. Možda nekada, kad vreme prođe…
