Danas počinje Kanski filmski festival, desetak dana filmske magije u kome ćemo otkriti filmove koji ćemo gledati u bioskope. Konkurencija za Zlatnu palmu je žestoka a ja bih odvojio 5 favorita koji će se boriti za ovu prestižnu nagradu.
Andrew Dominik je bio otkriće 2000-tih. Sa samo dva filma, odlični Chopper i The Assassination of Jesse James, se nametnuo kao režiser koga valja pratiti u daljem radu. Film Killing Them Softly sa svojim old school gangsterima, crnim humorom i sveprisutnim nasiljem deluje kao stepenik više u njegovom kinematografskom usponu. Nakon najboljeg neo-vesterna hoće li realizovati najbolji neo-gangsterski film? Sve se čini da hoće. Ima priču, dobre glumce i odličnu režiju…nesumnjivo konkurent za Zlatnu palmu. Film nema još trejler tako da možete pogledati ovaj kratki insert:
Drugo otkrovenje prethodnih godina je i Džef Nikols. I njemu su bila dovoljna dva odlična filma Shotgun Story i Take Shelter sa odličnim glumcem Majkl Šanonom da se probije i privuče pažnju na sebe. Poznat po tome kako u svojim filmovima istražuje dubine ljudskog srca i fundamenata porodice. Na prethodnom festivalu je u Nedelji kritike sa Take Shelter pobrao sve pohvale. Filmom Mud želi ući među velikane a Zlatna palma je prava stvar za to. Pogledajte insert iz filma.
Ove godine se na Kanski festival vraća jedan od njegovih genija, Žak Odiar. Njegovo glavno umeće je da pretvori priču koja na prvi pogled ne deluje zanimljivo u jedan veliki film. Film Un prophète je film koji predstavlja vrhunac njegove karijere film De Rouille et d’os može biti njegova kulminacija, remek delo. Priča koju pripoveda gledaocima je jednaka nizu aperkata kakvih je malo viđeno na filmu. Dirljiva priča koja odabirom glumaca kao i majstorskom Odijarocvom režijom lako može konkurisati za Palmu. U nastavku pogledajte moj prevedeni trejler a članak o filmu potražite na ovom linku.
Lawless je porodična freska iz vremena prohibicije koji želi da nastavi tradiciju kostimiranih gangterskih filmova. Džon Hilkoat ima nameru da ovaj film pretvori u budući klasik žanra nošena mladom ali renomiranom ekipom glumaca može takođe biti jedn od favorita za najveću nagradu festivala.
Instina da je Kronenberg od kada je postao poznati režiser izgubio do svoje početne oštrine iz osamdesetih godina. Ipak , deluje kao da se kanadski režiser ovim filmom vraća korenima. Roman Don De Lila po kome je Cosmopolis rađen nije ništa posebno uzbudljiv ali predstavlja plodno tle za Kronenbergov stil filma: erotika, glavni lik u rasulu, nevroze, mentalno okruženje… Moguće je da nas ovaj film prijatno iznenadi i osvoji Kan.
