Dok se jednoj imperiji bliži kraj, kako to neretko biva, dvoje mladih proživljava zabranjenu ljubav… ali u doba kolonijalizma, zabranjena ljubav i krv idu rame uz rame, a krvi će itekako biti kada dođe “Pobuna Sepoja”…
Novo doba, nova priča iz pera Đuzepea de Narda i Bruna Brindizija!
Junak
– Jedno doba, jedna priča
Izdavač – Darkwood
Broj – 3
Šifra – JDJP DRKW 3
Scenarij – Giuseppe De Nardo
Crtež – Bruno Brindisi
Naslovnica – Aldo Di Gennaro
Broj stranica – 116
Originalni naslov – La rivolta dei Sepoy
Originalni broj – 3
Recenzija – N/A
Datum objavljivanja – 28.06.2013
Poduhvati omraženog lorda Katlera Beketa i Istočnoindijske kompanije koje su milioni gledalaca videli u Diznijevom ciklusu filmova Pirati s Kariba, naravno, nemaju nikakvu istorijsku podlogu… S druge strane, režiseru Goru Verbinskom (koji je započeo tu sagu o piratima 2003. godine) ne može se osporiti da je uspeo da oseti „duh” kojim je pomenuta kompanija (ona prava) vodila poslove na Indijskom okeanu: gramziva, pohlepna i beskrupulozna, od nastanka, početkom XVII veka, bila je glavni, gotovo svemoćni glasnogovornik britanskog imperijalizma na Dalekom istoku.Među mnogobrojnim teritorijama što su pale u njenu mrežu, kokoška koja nosi zlatna jaja je, osim Kine, nesumnjivo bila i Indija, na koju su „pošteni engleski trgovci” stavili šape još 1784, sprovodeći pravu-pravcatu vojnu ofanzivu…
A onda je 1858. uticajnu trgovačku korporaciju istisnula jedina vlast koja je tako nešto mogla da učini: kraljica Viktorija. Šta se zapravo desilo? Za potpun odgovor na to pitanje reč bi, naravno, trebalo dati profesionalnim istoričarima, ali ćemo se mi, onoliko koliko nam je dopušteno, usuditi da kažemo kako priča koju su nam u ovom broju ispričali duo De Nardo i Brindizi možda nije odigrala sasvim sporednu ulogu u zalasku jedne istrajne i moćne sile – Istočnoindijske kompanije…
Na engleskom nazvana Great Mutiny, velika pobuna sepoja (tačnije starosedelaca u redovima kolonijalne engleske vojske) izbila je 1857. godine, a neki je greškom nazivaju i „prvim ratom za indijsku nezavisnost”. Bio je to žestok i dugotrajan sukob, koji je u svesti Evropljana ostavio dubok ožiljak i strah od toga da „potčinjeni narodi”, začudo, nisu spremni da ostanu potčinjeni čitavu večnost…
To je podloga na koju su autori sveske u vašim rukama stavili veo „literarne sugestivnosti” – koja nas vraća na klasičnu i nepatiniranu baštinu avanture. Neće biti teško naslutiti „filigranski” eho orijentalne, Salgarijeve egzotike, s nepogrešivom mešavinom akcije i romantizma, kao i s prizvukom velikih „kolonijalnih” anglofonskih priča, od Fostera do Konrada, od Kiplinga do Stivensona… sve do poduhvata s velikog ekrana kao što su Put u Indiju (Dejvid Lin, 1984) ili Gandi (Ričard Atenboro, 1982)…
No, spomenuti autori i dela samo su neodređene i površne sugestije, bez hronološkog redosleda, koje nam nadolaze zavisno od mašte. Ako želite preciznije i tačnije poređenje s pričom koju ćete sada pročitati, možete da ga pronađete u filmu Ketana Mehte The Rising: Ballad of Mangal Pandey (2005), u kome je priča ispričana iz perspektive starosedeoca. Mangal Pandej – danas upamćen kao heroj indijskih nacionalista – pokrenuo je 29. marta 1857. pobunu tako što je otvorio vatru na britanskog oficira…
Preuzeto iz uvoda samog stripa. U nastavku pogledajte preview stripa (prvih petnaest stranica).
