Ros Bolton se vraća kući i otkriva šta je Ramzi učinio Teonu Grejdžoju. Bran nastavlja svoj put sa druge strane Zida, dok sa svoje strane Melisandra naređuje žrtvovanje nekoliko najbližih saradnika Stanisa Barateona. U Kraljevoj luci kraljevsko venčanje samo što nije počelo…
Obično prve dve epizode sezone Igre prestola imaju za zadatak da posluže kao uvod u ono što nas očekuje u sledećim epizodama. Najčešće nas one upoznavaju sa novim likovima i prikazuju nam trenutni položaj starih jer su svi oni previše brojni da bi se to izvelo u samo jednoj epizodi.
Ovog puta je drugačije jer treća sezona serije nije pokrila sve događaje treće knjige. The Lion and The Rose ima ulogu da nas uvode u novu sezonu ali sadrži u sebi krupan događaj na Purpurnoj svadbi, koji poput onih na Crvenoj svadbi, radikalno menja položaj određenih likova u priči.
Ali pre proslavljanja venčanja Džofrija Barateona i Margeri Tajrel epizoda nas uvodi u sadističku scenu lova koja nas podseća na okrutnost Ramzija Snežnog i teško psihološko stanje Teona Grejdžoja. Srećom po Teona, Ros Bolton se vratio i po ko zna koji put je u seriji prikazan odnos snaga na relaciji otac/sin. Ramzi dobija novi zadatak koji samo nagovaštava koliko je mir u kraljevstvu prividan.
S druge strane Zida nalazimo Brana i njegovu družinu. Ova scena ima za zadatak da nas podseti na njega, njegov dar i njegov cilj. S druge strane u Zmajkamenu Melisandra i dalje Stanisu Barateonu nameće svoju veru, žrtvujući njegove bliske saradnike i članove porodice.
To je to što se tiče ostalih likova jer veći deo epizode zauzima, kao što sam naslov kaže, krupan događaj: kraljevsko venčanje. Venčanje gde se mešaju fešta, tenzija i nelagoda zahvaljujući Džofrijevim egomanijakalnim i sadističkim ponašanjem. Reditelj epizode Aleks Grejv se potrudio da kamera bude fokusirana na lica protagonista da bi nam preneo kako se oni osećaju; očigledna satisfakcija kod Džofrija i njegove majke Sersei dok svi ostali pokušavaju da održe taj privid. Svaki dijalog između likova nosi svoju količinu aluzija i dvosmislenosti, gde su sveprisutne kritika, zloba i pretnja. Venčanje tako samo deluje kao simulacija slavlja i trenutka mira, ali vezivanje Džofrija i Margeri je lažno poput svakog razmenjenog osmeha među prisutnima.
Održanje tog privida je zaista težak za svakog ponaročito što svi moraju da se vrte oko Džofrija, pazeći da ga ne uvrede. U tome je Margeri bila prilično uspešna a Tirijon, koji je postao meta svog sestrića, je pokazao veliku dozu uzdržanosti iako je tenzija narasla do vrhunca. Prosto se videlo da su zvanice skoro ostale bez daha u očekivanju raspleta događaja. Ali epizoda The Lion and The Rose prekida komediju koja je zavladala Kraljevom lukom, na samom njenom vrhuncu i u teatralnom stilu: u trenutku kada su svi pogledi upereni u Džofrija Barateona, on umire.
Konačno! reći će mnogi od nas. Ovako nešto je svaki gledalac odavno isčekivao, ali svakome od njih je trebalo nekoliko sekundi da shvate šta se zaista dešava. Pre nego što se to desilo događaji su nas podsetili na svu njegovu okrutnost a činjenica da je ponižavao upravo Tirijona je samo povećavalo mržnju gledalaca prema njemu. A najgore od svega je da je dok je umirao svalio bedu Tirijonu na vrat.
Scena smrti kralja obiluje konfiktnim emocijama među protagonsitima. Kralj je mrtav, ali po kojoj ceni za kraljevstvo, po kojoj ceni za Lanistere?
Sledeće nedelje u seriji Igra prestola gledaćete…
