Smeštena u Njujork 1900. godine, serija “Hirurg” (koju subotom premijerno gledamo u 22h, a čija je prva epizoda, svima koji posete stranicu www.hbogo.rs, besplatno dostupna putem HBO GO usluge sve do 8. septembra), nas krvavo i nepokolebljivo vodi kroz rađanje savremene medicine. Seriju su kreirali Džek Ejmijel i Majkl Begler, a od klizavog terena uzdigao je (ne-tako-penzionisani) Stiven Soderberg, a u njoj medicinska zvezda Klajv Oven (kao doktor Džon Tekeri) – briljanan hirurg i načelnik bolnice Nikerboker – provodi dane fiksajući se tečnim kokainom, a noći spavajući u opijumskoj jazbini. I sve to verovatno zato što mu, uprkos neverovatnom talentu, pacijenti svakodnevno umiru na operacionom stolu, dok njegove kolege doktori i on eksperimentišu sa onim što je danas osnova svake hirurške procedure. (I to bez rukavica!)

Ali, “Hirurg” na umu ima mnogo više od toga da samo stvori “hrpu” hipohondara. Mi vam navodimo makar osam razloga zbog kojih bi trebalo gledati Cinemax-ovog “Hirurga”:

1. Klajv Oven (i njegovi brkovi) su fenomenalni.

Iako se smatralo da je Džon Tekeri inspirisan stvarnom osobom (Dr Vilijem Halsted, koosnivač Džons Hopkins univerziteta, bio je takođe kokainski i opijumski zavisnik), Ovenov lik je isečen iz potpuno iste tkanine od koje je nedavno skrojeno tako mnogo TV antiheroja. Ali, Oven dodaje dosta iz sopstvenog zavežljaja punog samopouzdanja da bi serija bila zanimljiva. Plus: Na kraju krajeva, on pokušava da spase živote. “Ako je ovaj tip tokom njegovog života otkrio 20 postupaka (procedura) i spasio milione života, rado ćemo prihvatiti njegovu grubost, samodestruktivnost, blago netrpeljiv, seksistički ikarakter, jer je društvu dao ono što mu je očajnički tada trebalo… Ne, svakako ne želite biti prijatelj dr Tekerija, ali mu morate biti zahvalni”, kaže Ejmijel.

2. Kokain je u to doba bio normalna stvar.

Dok mi danas verovatno ne bismo želeli da nas “seckaju” naduvani hirurzi, 1900. godine stigma zbog zavisnosti nije postojala. “Niko zaista nije razumeo zavisnost”, kaže Begler. “Jedino rešenje da Tekeri pregura sve, smešteno je “tečnu hrabrost”, koja će ga zadržati fokusiranog i motivisanog. Kokain je bio njegov “red bul”. Zapravo, zvanično se koristio u lečenju pacijenata. I u Coca-Coli je do 1903. godine bio zavidan nivo kokaina. A ništa nije više američko od Coca-Cole. Kokainski zavisnici nisu bili obeleženi od društva, jer je na “koku” tada gledano kao danas na aspirin. Mislili su da će naći put do najvećeg leka u istoriji čovečanstva”.

3. Ovo nije drama o “dobrim, starim danima”.

Korišćenje droge nije jedino šokantno u tome kako “Hirurgu” portretiše prošlost. Osim, iz današnjeg ugla, nehumanih hirurških uslova, električna energija je takođe bila jedan vid luksuza. Zbog toga je Njujork tada bio zaista mračno i opasno mesto. “U seriji prošlost možemo videti i u romantičnim sepijama, koje karakterišemo kao “dobre, stare dane i jednostavniji put”. U suštini je to bilo mnogo komplikovanije vreme. Bilo je teško da se krećete. Svi su povlačili poteze, niko ništa nije regulisao… Između ostalog, želeli smo da se povežete sa neposrednošću vremena I sa time kakve su se borbe tada vodile, ali ideja je takođe bila da prikažemo koliko su svi likovi univerzalni. Neko ko je narcisoidan, takav je bio i 1800, i 1900, i 2014. godine. Želeli smo da budemo sigurno da se niko neće izdvojiti i reći: “Ah, pogledajte, kako je to bogato i lepo vreme bilo”.

4. Stiven Soderberg.

Kada je pročitao skripte za pilot-epizodu, Soderberg počinje da vodi ceo projekat. “Regrutovao” je Ovena, imao je Cinemax da napravi šou, i odlučio da režira svih 10 epizoda kao jedan film. (Već je naručena druga sezona). Soderbergov jedinstveni vizuelni senzibilitet oseća se u svakoj pori serije. “Ono što priču čini zaista dubokom je Stivenova ručna kamera. Sa njim u prostoriji osećate se kao potpuno druga osoba”, kaže Ejmijel.

5. Klif Martinez. Soderberg je odabrao Klifa Martineza da komponuje muziku za seriju. Želeo je “težak” sintisajzer i moderan zvuk, koji bi se savršeno uklopio u priču. “Toliko puta mi je rekao (Soderberg): ‘Rekonstruisaćemo Njujork ranih 1900. godina najautentičnije moguće. Svi, osim tebe’, priča Martinez. ‘Želim modernu i elektronsku muziku’. A vi proverite da li je Soderberg to od Martineza i dobio:

6. Revitalizuje umoran TV žanr.

Medicinske drame, odmah posle serija o policajcima, čine temelj televizije. Ali “Hirurg” nije samo “Urgentni centar” smešten u 1900. godinu. “Sve je mnogo sirovije nego što gledamo. Ništa nismo hteli da idealizujemo. Želeli smo da kažemo istinu o tome šta se dešava”, objasnio je Begler. Uzbudljivi su i poučni nedeljni događaji u svetu u kojem groznica može da vas ubije, a nos možete izgubiti zbog polno prenosivih bolesti, “Imate serije u kojima se radi skener glave, intubira, defibrilira, a antibiotici i transfuzija krvi se koriste kao normalna stvar”, kaže Ejmijel. “A mi pričamo o likovima koji su te stvari tada otkrivali, rešavajući osnovne zdravstvene probleme. Ne pokušavamo da uradimo mučnu, neverovatnu operaciju, nešto što niko nije video pre 2014, već najprostije zahvate od kojih su ljudi rutinski umirali, jer niko nije znao kako to da uradi”.

7. Serija se bavi pitanjima rasizma i klasnih podela.

Još jedna strana realistične (iako ne lepe) slike Njujorka s početka 20. veka, koja se bavi kulturnim i socioekonomskim podelama u društvu. Nikerboker uglavnom tretira loše imigrante, koji zapravo postaju njihove marionete, jer sebi ne mogu da priušte dobro lečenje i negu. Ali dr Tekeri i njegovi kompanjoni će se zamisliti kada glavni pokrovitelj bolnice počne da insistira da zaposle crnca, dr Aldžernona Edvardsa (Andre Holand) na mesto zamenika načelnika bolnice. “Tada je bilo veoma teško biti crnac u Americi, pa čak i u Njujorku”, priča Begler. “Afroamerikanci nisu mogli da se zaposle u zvaničnim bolničkim ustanovama, iako su neki od “obojenih” završavali medicinu na Harvardu. Ono što volim kod Aldžernona je to što je on na neki način između dva sveta. U bolnici nije prihvaćen od “bele” zajednice, a blagonaklono ga ne gleda ni njegovo, “crno” društvo. Vide ga kao drskog snoba, a toliko se bori da zauzme mesto u bolnici (i društvu) koje mu pripada.

8. Ovo je veliki Cinemax-ov projekat.

HBO-ova sestrinska mreža je svojim serijama “Strike Back” i “Banshee” pronašla put do publike, a sada je na ovaj kanal stigao “Hirurg” kao šlag na tortu i Cinemax-ovu priču očigledno podigao na višu stepenicu. “Osetili smo kao da u Cinemaxu-u imamo više prostora i slobode da dođemo do naše vizije”, kaže Begler. “Bili su neverovatno kooperativni, fantastični za saradnju, i osetili smo kao da zaista poštuju to što mi želimo da uradimo. Mogli smo do mile volje da se igramo.”

Izvor: http://www.tvguide.com