Maločas odgledah novog Šerloka na TV-u, već sam pisao na blogu koliko me ova serija oduševila (klikni ovde) a setio sam se da sam pročitao odličan članak o njoj u novom broju magazina Serije+, pa da ga podelim sa vama. Naravno preporučujem vam da pročitate ceo magazin klikom ovde.
Članak preuzet sa strane 29/30 online magazina Serije+ #07
ŠERLOK VS ŠERLOK
Piše: Danica Minić
Šerlok Holms je najčuveniji od svih literarnih detektiva i, premda ne i prvi lik profesionalnog rešavaoca zagonetaka, on je njegov arhetip, ime koje je svima poznato i koga su svi gledali bar u jednoj filmskoj ili televizijskoj inkarnaciji.
Nastao je 1887. Godine, kao duhovno čedo Artura Konana Dojla, škotskog lekara i pisca, koji je o njemu napisao četiri romana i pedeset šest priča. Danas je deo opšte kulture i, mada u potpunosti plod mašte, toliko je popularan da je i njegova fiktivna adresa u Ulici Bejker 221b uređena kao da je zaista u njoj živelo tročlano domaćinstvo u nesvakidašnjem sastavu Holmsa, Votsona i gospođe Hadson.
Najpopularnija adaptacija je ona Televizije Granada (danas itv Granada), poznata i na ovim prostorima, više puta reprizirana i omiljena među svima koji su imali priliku da je vide. Nastala između 1984. I 1995, ova serija je ostala televizijski klasik koji će biti zapamćen najviše po neprevaziđenom Džeremiju Bretu u naslovnoj ulozi. Osim njegovom ogromnom talentu koji zasenjuje sve ostalo, mora se odati priznanje i poslovično preciznoj britanskoj produkciji, koja je u svim detaljima uspela da dočara London s kraja 19.Veka, kao i sjajnoj muzici koja je već na početku svake epizode obećavala izvrsnu avanturu.
Bilo kakva obrada najpoznatijeg među detektivima, iz dela nastalog pre više od sto godina i obrađenog u više od sedamdeset filmova i serija širom sveta, nikako nije zahvalan zadatak. To je bilo jasno i kreatorima novog Šerloka, Stivenu Mofatu i Marku Gatisu, kada su se prihvatili modernizacije Šerloka Holmsa. Dakle, lik iz Engleske 19. Veka, preteča svih proceduralnih drama, ne može se prosto prevesti u današnju Englesku a da ništa osim imena ne ostane nepromenjeno.
Mofat je uvek na granici ozbiljnog i ironičnog tretiranja likova i događaja, pa je i klasičnu viktorijansku priču prilagodio okolnostima modernog vremena i senzibilitetu savremenog gledaoca. Odlučivši da ne imitira Granadinu adaptaciju koja se više-manje slepo držala književnog predloška, zajedno sa Gatisom rešio je da se poigra kanonom i predstavi nam stare likove u nešto drugačijim događajima, ali čuvajući njihov duh i međusobne odnose. Ipak, i tu se mogu primetiti fine izmene, pa je ove dve po nazivu tako slične ali sadržajno tako različite serije, možda najbolje uporediti upravo preko njihovih istoimenih llikova.
Džeremi Bret iz Granadine serije jeste Šerlok Holms. I tu više nema šta da se kaže. Za sve nas koji smo ga gledali, ne postoji nijedan drugi. Bretu, inače pre svega pozorišnom glumcu, ovo je bila poslednja uloga, kojoj je dao i dušu i srce. Jednom je izjavio da je bilo teže igrati Šerloka nego Hamleta ili Magbeta. Trudio se da pronađe i iznese strast u prilično hladnoj prirodi koju je zamislio Dojl. Zato njegovog Šerloka vidimo kao istinskog osobenjaka koga prožimaju intelektualno oduševljenje i duboki ponori melanholije, čoveka koji prezire obične ljude i poštuje neponovljivost ljudskog uma. On je neobuzdana sila u stalnoj borbi sa samim sobom, sila čijeg intenziteta postajemo svesni kroz sitne manirizme: kad mu pobegne nervozan smeh ili mu se otmu oštri pokreti rukom. Kod neponovljivog Breta u svakom trenutku primećujemo to vrelo emocija koje ključa ispod prividno mirne površine, skoro da vidimo iskrice koje vrcaju oko Holmsa kada stavi u pogon svoj veličanstveni mehanizam za dedukciju.
S druge strane, Šerlok Benedikta Kamberbača je mlad i nadobudan, uobražen i samouveren. Nedostaje mu ekscentričnost pokreta Džeremija Breta, kao i prigušena ekstatičnost prilikom uočavanja onog jednog ključnog detalja neophodnog za rešavanje slučaja, ali svest o sopstvenoj jedinstvenosti i genijalnosti je tu, kao i ubeđenje da je verovatno najvažniji čovek na svetu. Ipak, Kamberbač odlično igra ovu nezahvalnu ulogu i moramo mu odati priznanje što je odabrao da se ne takmiči sa svojim prethodnikom, jer bi sigurno izgubio.
U staroj seriji niko ne bi mogao da zamisli da Šerloku neko kaže: „Nosi se!“, mada je potpuno jasno da on može izazvati takvo osećanje. Vređanje ide i u drugom smeru, pa je tako novi Šerlok mnogo otvoreniji u svom iskazivanju prezira prema prosečnoj populaciji i dozvoljava sebi izjave poput: “Blagi Bože, kako li je u vašim smešnim mozgovima? Mora da je strašno dosadno.”
Zapravo, ovaj moderni ume da iznervira i to četo i radi, njegova inteligencija iritira, dok je kod klasičnog Šerloka ulivala strahopoštovanje i zaprepašćenost. To se može i objasniti i drugačijim društveno ekonomskim okolnostima savremenog i viktorijanskog društva, koje su neosporne, ali ipak biram da ih pripišem drugačijoj interpretaciji dvojice glumaca.
U današnjem svetu više nije potrebno posedovati znanje o mnoštvu trivijalnosti, onakvo kakvo je posedovao originalni Holms. Preko dva-tri klika na mobilnom/laptopu/tabletu, svako može doći do željenih podataka, bilo da je reč o redu vožnje sa stanice King Kros ili vrstama industrijskog štepa. Uočavanje naizgled nevažnih sitnica, njihovo povezivanje u celine i izvođenje zaključaka jeste ono što superkompjuterski Holmsov mozak treba da zna i pokaže. Kamberbač to i radi, uz psihološku pronicljivost.
Dr.Votson
Kao i u originalnoj seriji, i ovde se dr. Votson i Šerlok sreću slučajno i zbog finansijskih poteškoća odlučuju da postanu cimeri. Razvijaju profesionalan ali i prijateljski odnos, u kojem se mladi doktor otvoreno divi Šerlokovom geniju, dok je drugi svestan vrednosti pravog prijatelja kojeg ima u svom pomoćniku. Votson Edvarda Hardvika je uglađeni gospodin iz visoke srednje klase čija je percepcija sveta ograničena pripadnošću istoj, kao i granicama njegove profesije. On je bivši oficir sa ratnim iskustvom iz Afvganistana _ što je u ono doba označavalo visok vojni položaj, značajno ratno iskustvo i avanturistički duh. Krotki Hardvik nikad nam nije u dovoljnoj meri dočarao ovo poslednje, dok je dobri doktor Martina Frimena u tom smislu imao više prostora.
Fimena smo navikli da gledamo u ulogama odanog pomoćnika i nenametljivog glasa razuma, koji u modernom Šerloku ipak, čini se, ima aktivniju svrhu protivteže i “unormaljivanja” Šerloka. Ravnopravniji je u izvesnom smislu i njihov odnos više liči na partnerski. nije staro zvocalo kao Hardvik koji je više podsećao na ujaka koji se brine o nerazumnom sinovcu.
Morijarti
Vrlo sličan Šerloku po egocentričnosti i inteligenciji, kao da je samo slučaj hteo da bude s one strane zakona. Premda smrtni neprijatelji, međusobno se uvažavaju i dive se jedan drugom. Spaja ih ljubav prema zagonetkama i želja da se međusobno unište. Profesor Džejms Morijarti se u Dojlovim pričama, a samim tim i u Granadinoj seriji, pojavljuje u svega dva slučaja, dok se u nekoliko tek usput pominje. U bbc-jevoj seriji dodeljena mu je uloga Šerlokovog arhineprijatelja, s kojim se ovaj susreće u nekoliko navrata i koji od početka stoji iza skoro svakog slučaja kao onaj koji vuče konce iz senke. U klasičnoj izvedbi, on je visokobrazovani profesor, nasilan i temperamentan, ali pre svega uštogljeni kanonski zlikovac. Džim Morijarti, za promenu, ne služi se visokoparnim frazama, nesnosan je i deluje prilično neuravnoteženo, s ponašanjem na granici šizoidnog. Sebe naziva „savetnikom za zločine“, a njegovo pojavljivanje je lukavo izvedeno: provlači se kroz sve slučajeve, sve do susreta na kraju prve sezone (u originalu se susreću tek na vodopadu Rajhenbah, s kojeg obojica spektakularno padaju – u novoj verziji, mesto sukoba je zgrada).
Holmsov ljubavni život?
Prva epizoda Granadine serije je Skandal u Češkoj, u kojoj upoznajemo Irenu Adler, jedinu ženu koja je mogla osvojiti Šerloka. U obe serije Šerlok je zove „Žena“, jer ona obuhvata ceo svoj rod. Emocija kao ljubav strana je njegovoj racionalnoj ličnosti, ali ipak čuva njenu fotografiju. U prvoj seriji ona je Amerikanka, bivša operetska pevačica , lepa, inteligentna, uzbudlljiva, očaravajuća žena koja ravnopravno učestvuje u zabavama rezervisanim samo za muškarce onog vremena . Šerlok ne ostaje ravnodušan na njen izgled i pevački talenat. Irena ucenjuje kralja Češke s kojim je nekad bila u vezi zajedničkom fotografijom, osvetoljubiva zbog iznevernog obećanja venčanja. Njena pobeda je u tome što je odlučila da napusti „igru“ pod svojim uslovima. Udaje se za drugog i ne predstavlja nikakvu opasnost za češku monarhiju. Ostaje nejasno čine je zapravo očarala Šerloka, osim šarmom i u nešto manjoj meri domišljatošću.
U novom Šerloku ovo je bolje izvedeno i jasno je da su njena inteligencija i smelost ono što ga fascinira. Epizoda je naslovljena Skandal u Belgraviji, i misli se na adresu, a ne na monarhiju. Zapravo, britanska kraljevska porodica je ovde umešana u seks-skandal, i to jedan od njenih ženskih članova. Tretiranje radnje je eksplicitnije u najprizemnijem smislu – Mofat
Je dobro primetio da je savremena publika željna novog i skandaloznog, pa joj i daje potpuno razotkrivanje likova. Psihologija ostaje suptilna i poigravajući se njome, upravo se i gradi odnos među likovima. Irena Adler je već čuvena u određenim krugovima kao „Žena“, bavi se zanimljivom profesijom domine. Pametnija je, izazovnija u svakom smislu i ne libi se da upotrebi sva raspoloživa sredstva. I mnogo je verovatnije da postane predmet divljenja jednog genija koji pati od zasićenosti uobičajenim i očekivanim. Njihov odnos je mnogo otvoreniji, prljaviji i enigmatičniji nego onaj iz prethodnika i pisac iz devetnaestog veka nikako nije mogao da zamisli njihov prvi susret, ali onaj iz dvadeset prvog, u kome ništa nije dovoljno šokantno, ponajmanje golotinja na javnom servisu – jeste.
Cyber detektiv
Tehnologija i njeno uspešno ugrađivanje u priču – kako vizuelno, tako i u samoj potki radnje – najveća je vrlina nove serije. Tako imamo zaustavljanje slike, tekst koji se pojavljuje na ekranu i pruža dodatne informacije o žrtvama ili je vizuelizacija Šerlokove pretrage na internetu ili sms konverzacija na mobilnom telefonu. Sam Šerlok ima svoj vebsajt – „Umetnost zaključivanja“ – obilato koristi internet i moguće ga je izguglati, a dr Votson vodi blog o slučajevima svog cimera i prijatelja.
Naravno, i dijalozi idu u korak s vremenom, pa tako Šerlok „može da identifikuje veb dizajnera na osnovu kravate koje nosi, kao i pilota na osnovu njegovog levog palca“. Ili da uoči alkoholnu naviku Votsonovog brata preko mobilnog telefona.
U tom smislu je zanimljiva , recimo, i obrada Baskervilskog psa, priče o lordu Baskervilu, nasledniku ukletog imanja koje generacijama prati prokletstvo da vlasnike usmrćuje demonski pas. U novom izdanju, porodično imanje je postalo vladino postrojenje, takođe u zabitima dartmorskih ritova, u kojem se vrše tajni genetički eksperimenti.
Presuda
Većini gledalaca će lik Džeremija Breta ostati večno urezan u kolektivnu svest kao jedini pravi Šerlok Holms, a stara Granadina serija nešto kao lektira koja se ne sme zaobići. Mlađe generacije imaće možda priliku da vide samo novog Šerloka, i premda možda neće do kraja shvatiti veličanstvenog fiktivnog detektiva, biće im razumljiviji zadaci sa kojima se naslovni lik suočava. Bbc je ispunio zadatak, stvorio je Šerloka za 21.Vek. Pročitaj više u magazinu Serije+
