U hrvatskim bioskopima će se prikazati od 21 marta 2024, ovogodišnji dobitnik Oskara, animirani film Dečak i čaplja (The Boy and the Heron). U konkurenciji s gigantima žanra poput “Elemental” i “Spider-Man: Across the Spider-Verse“, poslednji film Miyazakija izašao je kao pobednik sa ove ceremonije.
Sa 55 godina karijere, 79 nagrada, jednim Oskarom… Hayao Miyazaki duboko je obeležio istoriju japanske animacije. Njegova sposobnost da stvara fantastične svetove i da zamisli priče koje su istovremeno tragične i poetske dirnule su milione gledalaca širom sveta. Međutim, čarolija bi uskoro mogla da nestane. Naime, filmski reditelj je potvrdio da će Dečak i čaplja (The Boy and the Heron) biti njegov poslednji film.
Akademija filmskih umetnosti i nauka imala je težak zadatak da odabere najbolji animirani film. Nekada smatrane namenjenim samo mladoj publici, animirana dela su pokazala sposobnost da prevaziđu granice doba i kultura.
Međutim, ovaj vid umetnosti nije ograničen na jednu tehniku. Pobednici iz 2021. i 2022. godine (Soul i Encanto) bili su filmovi sa kompjuterski animirani filmovi, ali pobeda Pinokija Guillerma del Tora prošle godine dokazala je da umetnički izrazi kao što je stop-motion još uvek imaju šta da kažu.
Dečak i čaplja (The Boy and the Heron) – moderna bajka
Moderne bajke Dečak i čaplja (The Boy and the Heron), “Elemental”, “Nimona”, “Robot Dreams”, “Spider-Man: Across the Spider-Verse“… Ovo novo izdanje istaklo je dela koja su podjednako različita koliko i moćna. Bez obzira na ovaj teški izbor, Akademija je donela odluku da nagradi 2D animaciju Hayao Miyazakija. Tako reditelj dobija svoj treći Oskar, i još jednom dokazuje da nije osoba koja prati trendove.
Kreiran pre više od 20 godina, “Putovanje Chihiroa” bilo je osmišljeno kao suprotnost onome što je tada nudila industrija mange i animea – posebno žanra shojo koji je smatrao repetitivnim. Ovaj remek-delo mu je donelo prvu statuu za Najbolji animirani film, a Miyazaki je dobio drugu 2014. godine, koja je bila priznanje za njegovu celokupnu karijeru.[irp]
Deset godina nakon tog Oskara za životno delo, reditelj je odlučio da izađe iz penzije za ono što bi trebao biti njegov “poslednji film”: Dečak i čaplja (The Boy and the Heron). Ponovo, umetnik je odlučio da radi suprotno od onoga što nudi japanska animaciona industrija, gde su paklene ritmove izdavanja podnosili kreatori umesto želje za kreativnošću. Bilo mu je potrebno oko sedam godina i 60 animatora da ručno osmisli ovu novu bajku koja spaja magiju mašte sa dubokim i stvarnim temama.
Nakon što mu je majka nestala u požaru, Mahito, jedanaestogodišnji dečak, mora napustiti Tokio i preseliti se u selo gde je ona odrasla. On se useljava sa svojim ocem u staru vilu smeštenu na ogromnom imanju gde sreće sivu čaplju koja postepeno postaje njegov vodič i pomaže mu da razume svet oko sebe i otkrije tajne života kroz svoja otkrića i pitanja.
Kao i obično, ovo delo ne samo da nas zabavlja, već nudi gledaocu putovanje u poetski svet udaljen od savremene tehnološke ludnice. Naime, mladi Mahito mora da se pomiri sa gubitkom majke na selu, gde njegov susret sa čapljom menja njegovu percepciju sveta oko sebe. Osvojivši Oskara, ova treća statua dokazuje da poezija takvog filma još uvek ima svoje mesto u našem modernom svetu.
Za sada mi nije poznati da li će se Dečak i čaplja (The Boy and the Heron) prikazivati u srpskim bioskopima.
Mega blog na društvenim mrežama:
▶ FACEBOOK : http://www.facebook.com/FilmskiTrejleri
▶ TWITTER : https://twitter.com/mega_blog
▶ YOUTUBE : https://www.youtube.com/user/FilmskiTrejleri
