site hit counter
Strip

Veliki Blek – izašlo je, poslednje, četvrto integralno izdanje domaće YU strip škole

Na nedavno završenom Sajmu knjiga u Beogradu je predstavljen četvrti i poslednji u nizu integrala Velikog bleka nastalog iz pera domaćih autora. Kao i svi prethodni integrali i ovaj je sačinjen od dve celovite priče na 128 strana. Možete ih sve nabaviti u striparnicama Alan Ford i Darkwood ili u bolje snabdevenim knjižarama.

U nastavku članka pročitajte priču o našim autorima i ovim stripovima, a imate i dva bonus videa u kojima možete videti majstore na delu.

JUNAK: Veliki Blek

IZDAVAČ: Tampograf

BROJ: 1

ŠIFRA: VB TMPG 1

SCENARIO: Branislav Kerac, Svetozar Obradović

CRTEŽ: Branislav Kerac

NASLOVNICA: Branislav Kerac

BROJ STRANICA :128

DATUM OBJAVLJIVANJA: 05.05.2014


JUNAK: Veliki Blek

IZDAVAČ: Tampograf

BROJ: 2

ŠIFRA: VB TMPG 2

SCENARIO: Svetozar Obradović

CRTEŽ: Branislav Kerac, Sibin Slavković, Branko Plavšić

NASLOVNICA: Sibin Slavković

BROJ STRANICA :128

DATUM OBJAVLJIVANJA: 26.10.2014

Zavirite u strip…


JUNAK: Veliki Blek

IZDAVAČ: Tampograf

BROJ: 3

ŠIFRA: VB TMPG 3

SCENARIO: Svetozar Obradović

CRTEŽ: Branko Plavšić, Branislav Kerac, Sibin Slavković, Pavel Koza

NASLOVNICA: Branislav Kerac

BROJ STRANICA :128

DATUM OBJAVLJIVANJA: 17.10.20167

Zavirite u strip…

Kradljivci krzna je epizoda specijalno napisana i nacrtana za album sa smolepljivim sličicama. Kao strip premijerno je objavljena u Italiji, a na našem govornom području prvi put se pojavljuje u ovom integralu.

Izguvljena dolina je dugo ležala u fioci urednika kao nedovršena. Završne strane naknadno su nacrtane, ali priča nikada nije stigla da bude objavljena u Lunovom Magnus stripu.


JUNAK: Veliki Blek

IZDAVAČ: Tampograf

BROJ: 4

ŠIFRA: VB TMPG 4

SCENARIO: Svetozar Obradović

CRTEŽ: Branko Plavšić

NASLOVNICA: Branko Plavšić

BROJ STRANICA :128

DATUM OBJAVLJIVANJA: 23.10.2017


Kao mali bonus vam prilažem dva mala video snimka gde možete videti majstore na delu:

“VELIKI BLEK PRODUKCIJA JUGOSLOVENSKIH AUTORA

Tradicija licencnih stripova u produkciji jugoslovenskih izdavača je počela mnogo ranije  nego što se uobičajeno misli. Uglavnom se svi vezuju za redovno pojavljivanje epizoda Velikog Bleka u Lunovom magnus stripu osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, ta priča je startovala 1978. godine. Svetozar Obradović je iskoristio pauzu koju je dobio odlaskom saradnika Baneta Kerca u JNA da se poveže sa crtačem Brankom Plavšićem. Na inicijativu urednika Dnevnikovog izdavačkog odelenja Sretena Draškovića, izabran je Veliki Blek kao eksperiment. Problema za dobijanje licence nije bilo, pošto je ogromna Dnevnikova produkcija gutala sve što se proizvede i već je počela da opterećuje strane partnere. Epizode ’’Gužva u Bostonu’’ i ’’Blago Zelenih Močvara’’ su premijerno objavljene u Lunovom magnus stripu u martu i aprilu 1978. godine.

Prvobitna namera je bila da se povremenim objavljivanjem tkz. YU Bleka popune rupe koje bi se eventualno pojavile u produkciji. Ali, odziv publike je prevazišao očekivanja redakcije i uredništvo je, predvođeno Sretenom Draškovićem, preduzelo korake da se domaća produkcija učvrsti i pretvori u redovnu pojavu. Prva stvar koja je urađena je bila poboljšanje ugovora sa stranim partnerom. Po tom ugovoru se Dnevnikova produkcija tretirala kao ravnopravna produkciji iz Italije i Francuske.

Na osnovu toga, Dnevnik je, prvi u tadašnjoj Jugoslaviji, otvorio radno mesto ’’crtač stripa’’. Prvi koji je bio primljen u stalni radni odnos je bio Branko Plavšić i tako postao prvi ’’zvanični’’ profesionalac. Naravno da redakcija nije gajila iluzije da sa jednim crtačem i jednim honorarnim scenaristom može da izdrži tempo od jedne sveske mesečno. Pripreme za formiranje ekipe su počele tako što su obavljeni razgovori sa skoro svim tada relevantnim crtačima razbacanim kod različitih izdavača. Malo po malo, profilisan je mali, ali odabran tim koji je postao jezgro produkcije.

U januaru 1982. godine počele su da izlaze epizode koje su nastale iz pera Svetozara Obradovića, a na hameru Branka Plavšića i Sibina Slavkovića (potpisanog kao S. Žunjević). Kažemo hameru, jer je po ugledu na Marvel i DC Comics, Dnevnik kupio veliku količinu Schoeller hamera i na njemu bojom koju ne registruje reprokamera odštampao ’’formular’’ za crtanje i tako obezbedio da format svih crtača bude uniforman.

U toku produkcije, kroz tim YU Bleka su prošli mnogi crtači i scenaristi. Neki sa više, neki sa manje uspeha kod čitalaca, ali to nije uticalo na tempo koji je bio prilično ustaljen. Broj scenarista je bio u velikoj disproporciji sa brojem crtača. Pored Obradovića, scenarija za YU Bleka su pisali Petar Aladžić, Ivan Ilić i M. Milanović.

Kao crtači, na Bleku su se izređali mnogi crtači, čak i neki koji ni po kakvim kriterijumima ne bi trebali da budu tu, ali pravila produkcije su bila neumoljiva. S druge strane, neki kvalitetniji crtači su prešli na druge projekte i redakcija Dnevnika je imala problema da crtački tim osveži kvalitetnim kadrom. Od onih koji su održavali kvalitet treba istaći Pavela Kozu, Marinka Lebovića, Slavka Pejaka, Miodraga Ivanovića, Ahmeta Muminovića, Ljubomira Filipovskog… I ostali su imali svoje svetle trenutke, ali im je crtež varirao u zavisnosti od ’’dedlajna’’ koji su dobili, i često se dešavalo da im epizode imaju samo prihvatljiv nivo.

Veliki Blek Baneta Kerca je priča za sebe. Osnova rada na Bleku je bila sličnost  sa italijanskom produkcijom. Kerac je u to vreme (1981.) već imao reputaciju autorskog crtača i mogao je da odbije da radi u uskim okvirima zadatog stila. Zato je bilo dogovoreno da se rade ’’specijalne’’ epizode, koje čak ni ne bi bile objavljivane u Lunovom magnus stripu, nego bi predstavljale osveženje za magazin ’’Strip zabavnik’’.Tako su nastale epizode od po 12 strana koje bi eventualno mogle da se spoje u velike epizode za neki kasniji LMS. Takođe je dogovoreno da, zbog Kerčevog slobodnog tumačenja likova i  netipične priče, taj deo produkcije NE bude ponuđen vlasnicima licence.

Prvu epizodu ’’Divlja mačka’’ je napisao Obradović kao širi sinopsis, a Kerac je razrađivao temu i dijaloge u skladu sa svojom mesečnom normom i ritmom izlaženja. Lik Tigrice od Džajpura je Tozin ustupak Banetu koji nije mogao da zamisli da crta strip bez atraktivnog ženskog lika.

U toj epizodi, Kerac se još i držao nekih nepisanih ’’pravila’’ ali su nesporazumi sa lektorima koji nisu dozvoljavali iskakanje iz stereotipa postajali sve češći. Pravo budi rečeno, Kerac ih je često i nepotrebno izazivao prepravljajući ionako idiotske ’’psovke’’ (kape mi dabrove) u još idiotskije (kape mi dabrove sa našivenim repom rakuna) i prekomernom upotrebom uličnog jezika što ih je posebno izluđivalo. Do kraha je došlo kada je reč ’’krampača’’ zamenjena sa ’’muškobanja’’ i Kerac je rešio da sledeću epizodu uradi samo pod uslovom da ima pravo na superviziju finalnog teksta.

Zbog Obradovićeve prezauzetosti, Kerac je na sebe preuzeo kompletan scenario i tako dobio priliku da Blekov lik skroz potčini sebi. Prvo što je uradio je bilo to da izbaci Profesora i Rodija iz priče jer je želeo da  strip oslobodi elemenata za dečji uzrast. Kompromisno ih je ubacio kao pasivne slušaoce priče o prvim danima Blekovog dolaska na američki kontinent i počeo da gradi lik Bleka  suprotan od ’’dozvoljenog’’.

U epizodi ’’Slomljeno srce’’ prvi put su se pojavili krv, scene sa otvoreno prikazanim seksom, žestoka kritika kolonijalnog osvajanja i istrebljivanja indijanaca i vidljivo izbegavanje osnovnih Blekovih tema kao što su patriotizam, kolektivno herojstvo i agresivno moralisanje što je, naravno, zgrozilo konzervativni lektorski tim. Srećom, autoritet iznad njih je bio Drašković koji je imao osećaja za tadašnja savremena kretanja u stripu  i koji je tolerisao Kerčeve sitne ispade (prekidače za struju na zidovima i ručne časovnike).

Počevši od Male Šape koja je praktično indijanska verzija Kerčeve Cat Claw, preko indijanskog poglavice obrazovanog na Oksfordu i Otava Tea, koji je Kerčev omaž romanima Karla Maja do Poručnika Dedheda kojeg se nijedan horor film ne bi postideo, likovi u epizodi su sve samo ne uobičajen dijapazon nužnih prijatelja i predvidljivih negativaca. One manje ’’važne’’ uloge, Kerac je dodelio svojim prijateljima iz redakcije. Posebno mesto zauzima Branko Plavšić u ulozi trapera Brendija  od koga je kasnije nastao Keli Brando. Plavšić je uglavnom i tuširao ’’svoj’’ lik, dok je Marinko Lebović bio ’’zadužen’’ za crtanje životinja (nastavak tradicije crtanja automobila u Kobri).

U ovom reprintu je tekst malo osavremenjen da bi se premostilo vreme koje je proteklo od prvog objavljivanja. I, pošto više nema napaljenih lektora sputanih autocenzurom, iskorišćena je prilika da se iz originalnih skriptova povade ’’psovke’’ i vrate na svoje mesto.

Tužniji deo priče je kvalitet otiska. Posle bankrota Dnevnikove izdavačke delatnosti devedesetih godina, svi originali YU Bleka (oko 3000 strana-neproveren podatak) su potrpani u nekoliko ormana koji su stajali neobezbeđeni u hodniku. Većina crtača je preuzela svoje originale ali su Kercu kasno javili da se taj materijal nekontrolisano razvlači. Kada je on stigao, njegove dve epizode su već bile ukradene.

Divlja mačka je skenirana sa pristojnog otiska iz italijanskog izdanja (što istovremeno otkriva i ko je u Dnevniku imao lepljive prste), ali je za epizodu Slomljeno srce već bilo poteškoća da se nađu primerci Strip zabavnika odštampani na minimalno korektnom nivou.

U svakom slučaju, Veliki Blek Baneta Kerca je deo uzbudljive istorije ex-jugoslovenskog stripa i zato je vredan da bude prezentiran u ovakvom obliku albuma koji objedinjuje razbacane epizode.

A. B.” VIA

Ključne reči
Prikaži još sadržaja...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Close